Ко је, у ствари, на потезу? Држава - кажете?

У последњим очајничким покушајима да се београдска "Просвета" спасе дефинитивног нестајања са издавачке сцене, директор ове куће Драган Миленковић покренуо је предстечајни поступак пред Привредним судом у Београду. Рачун куће, који је блокиран већ пет дана, уколико се у овај процес уђе, биће одмрзнут. Тиме би се дала шанса да се до 1. јула уђе у Унапред припремљени програм реорганизације (УППР), што би издавачком предузећу, које је већ прошло једну наопаку и поништену приватизацију, дало нову шансу.

Унутрашњост књижаре "Геца Кон"

Према понуђеном програму, који би суд требало да усвоји, кућа би могла у наредне две до три године да врати дугове. Укупна потраживања су 160 милиона, од којих 120 "Просвета" дугује држави, па ће о њеној судбини држава и одлучити.

Због овако драматичне ситуације свој глас за спас "Просвете" дала је и српска дијаспора. У Паризу је, на позив др Симе Мраовића, основан Иницијативни одбор за спас издавачке куће старе више од 70 година. Угледни интелектуалци из разних крајева света упутили су апел председнику Владе, министарствима просвете и привреде, као и српској јавности. Међу десетак доктора наука и професора, један од потписника је и психолог Мила Алечковић, која за "Новости" каже:

- Наш Иницијативни одбор сада броји десетак истакнутих личности, а ускоро ће добити по једног заступника и из сваке земље Европе. Можемо да кажемо да је одазив за ову акцију изванредан, јер су Срби од Канаде па све до Русије реаговали позитивно, што показује изузетно велику свест Срба у расејању о општем добру српске културе. Управо нам се придружило и Удружење књижевника Срба из Торонта.

Њихове даље акције зависиће искључиво од реаговања Владе, као и од поступака Агенције за приватизацију:

- На потезу је српска власт - изричита је Мила Алечковић. - Средства у српском расејању не недостају и ако ми одлучимо да са њима уђемо у игру око "Просвете", у томе ћемо бити сложни. Процену још нисмо донели, али сада алармирамо српску јавност да се не игра вредностима и да све културне просторе не може да претвори у парфимерије. Сматрамо да је недопустиво да "Просвета" нестане, и ова акција ће свакако мобилисати све наше писце и све наше ствараоце у расејању. Можда је то знак да се образована српска дијаспора после дуге умртвљености поново сложно буди када су у питању интереси нашег наслеђа и проверене вредности.

ЋУТЕ И УДРУЖЕЊА

Помало зачуђује мук који влада на српској књижевној сцени поводом завршног чина "Просветине" драме. Изузев академика Драгослава Михаиловића, до сада се није огласило ниједно од два удружења писаца, као ниједно од два удружења издавача. Иако су и једни и други основани да штите не само сопствене интересе, већ и судбину књиге и издаваштва. Није се огласио ниједан од бивших дугогодишњих уредника "Просвете", а ћуте и писци којима је "Просвета" објављивала дела.

За спас „Просвете” на потезу је држава | Култура | Novosti.rs
     видети и: Иницијативни одбор

„Zaboravljeni anđeli sa Golije”

Iako se već blizu četiri pune decenije bavi televizijskim poslom i kao organizator i producent je potpisao mnoštvo emisija, reportaža i serija na RTS-u Miodrag Miki Andrić, poznati Jagodinac – nekadašnji sportista i današnji aktuelni sportski radnik, bivši direktor Kulturnog centra , organizator festivala „Dana komedije”, jedan od osnivača Demokratske stranke, član Uprave vaterpolo kluba i Saveta književnog festivala „Srpsko pero”, tek pre nekoliko godina osmelio se i da režira svoje TV filmove. Za dokumentarni TV film o Dunavu „ Božanska reka” osvojio je nagradu „Gran pri” na TV festivalu u Italiji, a veliku popularnost zavredeo je i drugi TV dokumentarni film pod naslovom „Put samuraja” koji govori svetski čuvenom karatisti Veliboru Dimitrijeviću Vebi. Sada upravo privodi kraju rad i na svom trećem TV dokumentarnom filmu čiji je naslov „Zaboravljeni anđeli sa Golije”.
– Radi se o izuzetno zanimljivoj temi, nesvakidašnjoj obradi i, shodno tome, i filmu. Naime, planina Golija oivičena je opštinama Kraljevo, Raška, Novi Pazar, Sjenica i Ivanjica. Svih pet su solidno finansijski konsolidovane i svih pet , makar delimično, koristi prirodna bogatstva i prirodne lepote jedne od najlepših planina Srbije, Balkana i ovog dela Evrope, ali nijedna od ovih opština ne brine o stanovništvu desetak sela i zaselaka ove lepotice. Tako na planini postoji samo jedna škola, stara oko sto godina, tik pored samog groblja, koja je često bez struje jer je na celoj planini struja slabog napona ili je i nema. Nema ni apoteke, zdravstvene ambulante, veterinarske stanice, a postoji jedna jedina prodavnica. Do prve ambulante ljudi moraju da putuju i po 40 i više kilometara – pa ko izdrži izdrži. Posebna priča su deca koja, zaista, liče na anđele i do te škole putuju od nekoliko do celih 25 kilometara. Minibusima, konjskim saonicama, „tomosima” i bar deo puta pešice. Deca su ozbiljna i smerna. Čim se vrate iz škole, gde im na putu prete brojne opasnosti – od velikih hladnoća i smetova do divljih zveri, odmah rade i pomažu i u najtežim poslovima. I uvek su dobronamerna i lepo raspoložena. Kao pravi anđeli. Naravno, imaju želja kao i svi drugi njihovi vršnjaci iz Kraljeva, Novog Pazara, Jagodine, Beograda, a zašto da ne i Pariza, Moskve, NJujorka, Londona, Pekinga … Ali ne mogu da ih ostvare. Imaju ljubav, veru i nadu. Imaju snove. Imaju gene. I iza sebe udruženje „Deci Golije” koje je već počelo sa sakupljanjem priloga. I mediji su već počeli da se oglašavaju. A nadamo se da će se oglasiti i pomenute opštine. I nadležna ministarstva. I narod – dobrovoljnim prilozima, ako treba. Jer ovde je u selu Miščići rođen Sveti Sava, ovde je manastir Studenica star preko 800 godina, manastiri Gradac i Pridvorica, Rudno, Devići … Kraj kao da su Bogovi izmislili. Više od sto planinskih izvora. Slapovi i bukovi. Četinari visoki i do 40 metara koji se propinju u nebo. A tek nebo nad Golijom. Slike iz sna. Za potrebe TV filma čiji sam producent, scenarista i reditelj uslikao ih je direktor fotografije Nebojša Ristić iz dopisništva RTS-a u Jagodini, dok su montaža, dizajn slike i tona delo Zorana Paunovića. Tekst je napisao jagodinski književnik i novinar „Novog puta” Bajo Xaković, a tekst čita Dragan Marković, šef dopisništva RTS-a iz Jagodine. Premijeru očekujemo tokom leta na TV Jagodini, a potom će film biti prikazan i na RTS-u. I što je važnije od toga – očekujemo da će problemi zaboravljene dece sa Golije, kao i ostalih meštana, konačno biti rešeni. Film posvećujem ocu, čuvenom profesoru jagodinske Gimnazije i osnivaču Izviđačkog odreda u Jagodini, Vitomiru Viti Andriću, čije je poreklo sa Golije – poručuje Miodrag Miki Andrić producent, scenarista i reditelj TV filma „Zaboravljeni anđeli sa Golije”.