Вејао је снег.
И синоћ.
И јутрос.
Завејао је
много тога.
Гледам и шта видим?
Маглу (напољу).
Унутра - заборав,
смет столећа.
Неред снова.
Енигме.
Толико енигми!
Курва је дошла
(пре сто година).
Оп курва,
курва над курвама,
убиство цара спаситеља,
ликвидација крвничка
читаве породице,
потоци крви.
У име боље будућности!
Коју ми гледамо
закрвављених
очију.
Гледам
и шта видим
и унутра
и напољу?
Столеће је поставило
курвањске завесе.
Те завесе у које бленем,
кроз које бленем.
Личе на гаћице
једне
дроље куплерајске
дошла да нам
прича лепе приче
а у ствари.
све је друкчије,
него што се прича,
много горе, Боже мој.
Каква будућност?!
Зар не гледамо
већ предуго
тај зид пред којим стојимо
непрестано?
Енигме су нас свезале.
Као влашке врачаре.
Нек веје снег. Нек веје.
Иако гачци немају где да слете.
Па ни европски човек
нема уточиште више...
Слуђен је
као курва која два месеца
није имала поштену муштерију...
ЛеЗ 0008889
Нема коментара:
Постави коментар