Најкраћа молитва на свету може и планине да помери!


Псалам 50:

"Помилуј ме, Боже, по великој милости својој, и по обилју милосрђа свога очисти безакоње моје. Опери ме сасвим од безакоња мога, и од греха мога очисти ме, јер ја знам безакоње своје и грех је мој стално преда мном.

Теби јединоме сагреших, и зло пред Тобом учиних, да се оправдаш у речима својим и да победиш кад ти суде. Гле, у безакоњима се зачех, и у гресима роди ме мати моја.

Јер гле, истину лјубиш, и јавлјаш ми незнано и тајно свемудрости своје. Покропи ме исопом, и очистићу се; опери ме, и бићу белји од снега. Дај ми да чујем радост и веселје, да се прену кости потрвене.

Одврати лице своје од грехова мојих, и сва безакоња моја очисти. Срце ми чисто саздај, Боже, и дух прав обнови у мени.

Не одбаци ме од лица Твога, и Духа Твога Светога не одузми од мене. Дај ми радост спасења Твога, и духом владалачким учврсти ме. Научићу безаконике путевима Твојим, и непобожни ће се обратити Теби.

Избави ме од крви, Боже, Боже спасења мога; обрадоваће се језик мој правди Твојој. Господе, отвори усне моје, и уста ће моја казивати славу Твоју. Јер да си хтео жртве, принео бих; за жртве палјенице не мариш.

Жртва Богу је дух скрушен; срце скрушено и смерно Бог неће презрети. По благости својој, Господе, чини добро Сиону, нека се подигну зидови јерусалимски.

Онда ће Ти бити миле жртве правде, приноси и жртве палјенице; тада ће метати на жртвеник Твој теоце".

Уздај се у Бога и победићеш сваки проблем: Поучна прича оца Тадеја! Кад зло снађе вас и вашу породицу: Најкраћа молитва на свету може и планине да помери!

ЛеЗ 0010166


УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

субота, 20. децембар 2014.

ПОСЛЕ КИШЕ / Русија Маринковић

Ауторка
ПОСЛЕ КИШЕ

         У почестом бљештавилу собе, небеским бичем, брусих подужу  прозаиду.
         Низак атмосферски притисак измамио је многомирисе.
Након снажног пљуска мимоиђох лифт и стрчах низ широко степениште.
После двадесетину корака, ограђеним вијадуктом, од зграде до коловоза, нађох се на асфалтном тротоару.
         Чист озон испуни ми сваку цевчицу мехова. Тротоаром прођох десетину метара и наиђох на ланац густо паркираних аутомобила. Десно беше гвоздена ограда која штити травњак. Лево коловоз и колона лимузина,  јури ка свом циљу. Почеках прекид колоне, да се спустим на коловоз и обиђем ланац паркираних лимузина, али се не догоди. Веома бојажљиво спустих леву ногу на коловоз. У истом трену чу се заглушујућа песма сирена, шкрипа кочница и простачка псовка. Брзо  се вратих. Боже! Шта да радим!?
         Мисли ми беху у хаотичном стању. Једне ме критиковаше што сам уопште изашла из куће. Друге  ми приписиваше да нисам пажљива. Оне треће  се сложише са поступцима које  учиних.
         Убрзо се указа прекид колоне. Ох! Сад је моменат. Пројурих коловозом и, са уплашеним зецом у грудном кошу, ступих на тротоар. Прекинут је и ланац аутомобила на њему.
         Близу аутобуске станице, по мокром и топлом тротоару, веома споро и спокојно, гмизаше једна, чудновато велика, глиста. Пожелех јој бољу судбину. Тешко, али пронађох неко труло дрвце и сместих је у травњак. Мало касније сретох још једну исту. Тако поступих и са њом. Следеће две бејаху платиле шетњу тротоаром. Штета! Дивна, мирољубива створења!
         Мисли ми се опет ускомешаше. Пошто-пото хтедоше да ускоче у  лап-топ.
         Весело кренух тротоаром. У полумраку дрвореда платана беше страшни питбул теријер. На огромној, сaтанској глави, искезио чељусти. Бунио се за ометање пражњења посуда са сплачином организма. Непоткресани газда спокојно га  држаше за ланац.
         Мој ум  опет  моделираше, глачаше и брусише песму. Сада римовану, за децу. Хтедох да избегнем, тек изграђену, испразну теријерову куполу и нагазих на коловоз. Опет заглушујућа песма сирена и шкрипа кочница. Хитро се вратих. И ?! Шта, и? Штета! Спотакох се и сруших теријерову куполу. Изгубљени зец у грудима не нађе излаз.
      Господе! Шта све згреших ове вечери!? Својом непажњом реметих спокој лимузина на тротоару. Пребрзи ход аутомобила на коловозу. И постојање питбулове куполе.
         За све то беше крив мој излазак после кише. 



==================
    Русија Маринковић рођена је 6. Јуна 1938. године у Зебинцу, општина Владичин Хан, од оца Цветка и мајке Русанде Милосављевић.  Основно образовање стекла је у Владичином Хану и Врању а средње у Сурдулици.
    Пише поезију и прозу за децу и одрасле.
   Живи и ствара у Београду.
        Први пут публикује у "Заветинама"
        Видети више: Примљени чланови Групе Зз
   

Популарни постови

ИЗ СЕНКЕ