Materijal odabran za pesničku obradu u ovoj zbirci jeste kompleksan i zagonetan poput lavirinta na čijim zidovima su ispisani večni simboli. Naime, pesnik je odlučio da zadre u prirodu, onu koju okružuje čoveka i koja ga čini čovekom. Sama ta priroda vešto je prenesena u svet ljudi, te tako preobražena i očovečena, bez patetike i velikih reči, govori osnovne, ključne stvari o tajnama života. Ne postoji u ovim pesmama slavljenje skrivenog Boga, onog koji upravlja tananim koncima naše sudbine. Sve je delo dubljeg nagona, onog koji je pritajen u čoveku, kroz koji taj čovek dela, oseća, piše pesme, stvara lični univerzum. Nameće se u Prekoračenjima jedna spontana rima, prirodnost, nešto teško, što dolazi tako lako. Sa lakoćom pesnik stvara komplikovane slike, pretvara ih u sažet misaoni materijal, jednostavan na prvi pogled, na drugi složeniji i teži. Poletno i bez ustezanja, kroz stihove provejava neminovnost života, ma kakav on bio, poetičan ili paradoksalan, lep i surov u isto vreme. Poetski svet je predstavljen kroz sličice iz mašte, mita i, što je vrlo važno, svakodnevnog iskustva. Pesnik je time izbegao površnost i ispraznost reči koja zna da prati ovakve stihove. Sve je potkrepljeno oblikom Istine koja lebdi iznad ovih pesama i čini ih bliskim čoveku u kome one nalaze plodno tle za cvetanje.Branko Ćurčić4. jun 2009.
