Најкраћа молитва на свету може и планине да помери!


Псалам 50:

"Помилуј ме, Боже, по великој милости својој, и по обилју милосрђа свога очисти безакоње моје. Опери ме сасвим од безакоња мога, и од греха мога очисти ме, јер ја знам безакоње своје и грех је мој стално преда мном.

Теби јединоме сагреших, и зло пред Тобом учиних, да се оправдаш у речима својим и да победиш кад ти суде. Гле, у безакоњима се зачех, и у гресима роди ме мати моја.

Јер гле, истину лјубиш, и јавлјаш ми незнано и тајно свемудрости своје. Покропи ме исопом, и очистићу се; опери ме, и бићу белји од снега. Дај ми да чујем радост и веселје, да се прену кости потрвене.

Одврати лице своје од грехова мојих, и сва безакоња моја очисти. Срце ми чисто саздај, Боже, и дух прав обнови у мени.

Не одбаци ме од лица Твога, и Духа Твога Светога не одузми од мене. Дај ми радост спасења Твога, и духом владалачким учврсти ме. Научићу безаконике путевима Твојим, и непобожни ће се обратити Теби.

Избави ме од крви, Боже, Боже спасења мога; обрадоваће се језик мој правди Твојој. Господе, отвори усне моје, и уста ће моја казивати славу Твоју. Јер да си хтео жртве, принео бих; за жртве палјенице не мариш.

Жртва Богу је дух скрушен; срце скрушено и смерно Бог неће презрети. По благости својој, Господе, чини добро Сиону, нека се подигну зидови јерусалимски.

Онда ће Ти бити миле жртве правде, приноси и жртве палјенице; тада ће метати на жртвеник Твој теоце".

Уздај се у Бога и победићеш сваки проблем: Поучна прича оца Тадеја! Кад зло снађе вас и вашу породицу: Најкраћа молитва на свету може и планине да помери!

ЛеЗ 0010166


УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

петак, 10. јануар 2014.

РИМСКА ИСТОРИЈА / Александар Лукић



Толико порушених градова из времена римске империје
лежи под земљом затрпано. Из Дунава се назиру
камени стубови негдашњег моста. Они из даљине подсећају
на црне птице што су се сагле на тренутак да се напију воде.

Неки сељак чије су се плантаже са бресквама и вишњама
редовно сушиле, и мада се он својски трудио око садница;
с јесени кад је лишће попримило боју усирене крви
већ готово да отпадне са грана и свену,
како му беше додијао узалудан посао да се саднице саме
од себе суше и не рађају, одлучи да их извади и заоре
дубљу бразду у земљи не би ли разрешио тајну неуспеха са биљкама.

Надомак Младеновца налазило се његово имање
троугласт комад земље од два хектара.
На благој падини ограђеној челичном
бодљикавом жицом, прикованом за дрвене
стубове од багрема.

Плугови су засекли једноредну бразду у земљи
и бразда се пружала неко време за трактором
док нису закачили о камен, кад се трактор
пропео попут неког коња на два задња точка.

Могла се догодити трагедија да орач,
човек намеран да открије тајну свог неуспеха
не беше присебан да машину на време обузда,
одузимајући како се одомаћено каже гас.

Кад је минуо страх, он је на трактору подигао плуг
кренуо у рикверц и након неколико корака угасио машину.

Сељак је помоћу ашова и лопата наставио да копа
земљу од места где се плуг закачио.
Поступно из дана у дан откривао је остатке грађевине.
На једном месту кад је у послу одмакао, један камен
се скотрљао и сурвао у утробу земље, а он је опет
за њим послао још неколико каменова док се није указала
црна рупа. Беше набасао на тунел.
Откриће га је окуражило да оде до уреда власти и пријави
случај.

Са собом је понео гвоздене предмете: фибуле, бронзане
и сребрне новчиће, игле, бодеже, остатке копаља, ланаца,
прстенова и још којечега од драгоцености, каменчића
отпалих са прстења; али нико из власти није ни желео
да га саслуша, нити ко од историчара и археолога.
Они су летимично бацили поглед на благо које је савладала
оксидација, одвраћајући плантажера да им препричава
историју посла којим се дотад бавио.

То је римска историја рекао је један од државних чиновника
у нас је има напретек. Толико градова под земљом
о којима тако мало знамо, тавори у мраку.
Иди, сади воће рече му неки археолог.

Сељак је потом одлазио и силазио на сопствени ризик у тунел.
Његов син то није смео да учини. Син га је одвраћао и потом
чекао данима да му се врати отац. На крају се ипак полиција умешала.
Неки од њих су опремљени сишли у тунел, и након неколико сати
се вратили назад. Причали су да се тунел рачва у многоструке
лавиринте, ишли су док су смели, али сељака нису нашли.

Државна канцеларија је потом дала наследнику налог
да затрпа тај предео.

Популарни постови

ИЗ СЕНКЕ