Заветинама стижу честитке са разних страна света, не само из Србије. Нова година је дошла, на њеном почетку је и њен крај. Хоће ли бити фаталан, како наговештавају поједини пророци, звездочатци?
Никада не сме човек, нити народ, мислити да је дошао крај. Губитак поседа лако надокнадимо. За друге губитке нас утеши време. Само једно зло је неизлечиво - ако народ сам дигне руке од себе (сматрао је Гете).
Зађите у српска села, не само у она около Београда, већ она друга на тридесет и више километара од престонице, и у многе друге српске варошице. Видећете много опустелих кућа. Значи ли то да је наш народ сам дигао руке од себе?
Заветине ових дана објављују Нацрт тзв. званичне, тј. најзваничније књижевности коју имамо већ вековима - бирократске књижевности. Ту књижевност нису питали ренесансни духови, већ чиновници, па је зато она и таква каква јесте.
Српски ренесансни духови су изумрли током другог светског рата, међу њима и Михаило Петровић, познатији као Мика Алас, шеф оркестра СУЗ.
Међу сликарима ми нисмо имали оних који су бацали дуге и упорне погледе према европској ренесанси, осим, донекле Микана Аничића, који већ годинама живи ванСрбије, и чију честитку овде публикујемо, јер она у суштини зазива веру у нешто боље, другачије, интегралније....
Ова година ће донети неке преломе, верујмо да ће они донети нешто другачије и потребитије српској култури, књижевности, уметности и друштвеном животу....
 |
| М. Аничић, Честитка из П. (Пегаз)... |
Зађите у српска села, не само у она около Београда, већ она друга на тридесет и више километара од престонице, и у многе друге српске варошице. Видећете много опустелих кућа. Значи ли то да је наш народ сам дигао руке од себе?
Заветине ових дана објављују Нацрт тзв. званичне, тј. најзваничније књижевности коју имамо већ вековима - бирократске књижевности. Ту књижевност нису питали ренесансни духови, већ чиновници, па је зато она и таква каква јесте.
Српски ренесансни духови су изумрли током другог светског рата, међу њима и Михаило Петровић, познатији као Мика Алас, шеф оркестра СУЗ.
Међу сликарима ми нисмо имали оних који су бацали дуге и упорне погледе према европској ренесанси, осим, донекле Микана Аничића, који већ годинама живи ванСрбије, и чију честитку овде публикујемо, јер она у суштини зазива веру у нешто боље, другачије, интегралније....
Ова година ће донети неке преломе, верујмо да ће они донети нешто другачије и потребитије српској култури, књижевности, уметности и друштвеном животу....
