СРОДНЕ ВЕСТИ

          СМЕШТЕН усред шуме у новобрдској општини на Космету, манастир Драганац је својеврсни светионик житеља овог дела Космета. Једини живи манастир у Косовском Поморављу последњих шеснаест година обнавља се физички и духовно, а уназад неколико година увећава се и братија, па су тренутно у светињи четворица монаха и седморица искушеника.
          - У наш манастир монаси и искушеници су дошли са свих страна, има их са Косова и Метохије, Централне Србије, Војводине, Црне Горе. Хала Богу да се братство увећало јер манастир Драганац је једина жива монашка обитељ у овом делу Космета, пошто је манастир Бинач, у околини Витине, срушен 1999. године још у рушевинама. Зато наш манастир последњих шеснаест година добија на значају и постаје место окупљања народа из Косовског Поморавља али и читавог Космета - објашњава отац Иларион, игуман ове светиње, подсећајући да је после вишегодишње изолације и без монаштва, манастир оживео 1994. године доласком монаха од када почиње нови живот светиње. - Иако се раније у светињи окупљало углавном о великим саборима, ми се трудимо да наша врата буду отворена пре свега верницима и људима добре воље а врло често се дешава да наша манастирска трпезарија не може да прими довољно људи.
          МОНАХ АМЕРИКАНАЦМеђу четворицом монаха у манастиру Драганац налази се и монах из Америке које је својевремено посетио светињу у којој се замонашио пре око годину дана. Такође, игуман светиње од 2011. године када је у светињу дошао из Високих Дечана, отац Иларион, широј јавности у нашој земљи познат је по световном имену Растко Лупуловић, глумац са многобројним запаженим улогама, међу којима је и она у серији "Отворена врата", али и као музичар.
          Отац Иларион, старешина светиње, дотада дечански монах, дошао је у ову светињу 2011. године од када увелико тече обнова манастира.
          - Већ неколико година уназад у извођењу радова помаже нам Канцеларија за Косово и Метохију која финансира пројекат везан за адаптацију и стављање у функцију монашких конака.Хвала Богу за тим има потребе јер нас је све више у манастиру како братије тако и верника - појашњава игуман Иларион напомињући да су у току радови на уређењу манастирске порте, која се поплочава али и да се гради велика гостопримница испред постојећег манастирског комплекса. То је, објашњава, пројекат који финансира Канцеларија ЕУ на КиМ а који се имплементира уз подршку општине Ново брдо и организације ИОМ.
          - Прошле године реализован је пројекат асфалтирања прилазног пута манастиру који је финансирало Министарство за локалну самоуправу уз подршку локалне самоуправе док нам у постављању гранитне коцке у манастирском дворишту помажу фирме ЈП "Путеви Србије" и фирма "Магистрала". Ми се надамо да ће радови бити завршени на пролеће а за поплочавање манастирске порте ангажовали смо раднике из Велике Хоче, док су извођачи радова радници Магистрале из Београда као и са КиМ - причају монаси светиње коју последњих дана због лепог времена у великом броју походе верници из околних средина Косовског Поморавља. Подсећајући да је манастирска црква посвећена Светим архангелима зидана на темељима средњовековне цркве која се спомиње у оснивачкој повељи манастира Раваница из 1381. године, игуман Иларион додаје да би ускоро требало ставити у функцију манастирске конаке који су недавно обновљени, односно велики манастирски комплекс који је протеклих година озидан. 
          Манастир подсећа на велико градилиште
          ЦЕЛЕБНА ВОДА
          Испред улаза у светињу налази извор целебне воде, познат од давнина.
          - Људи из свих крајева како Космета тако и централне Србије долазе на извор близу манастира на исцељење и утехе а ми смо сведоци да се исцељења дешавају а поготову за Светли петак, празник који се празнује првог петка по Васкрску и он је посвећен Пресветој Богородици. Обележава се када је откривен извор целебне воде у Цариграду где је устројен манастир посвећен Пресветој Богородици. Јер, обично у местима где постоје извори целебне воде се празнује Светли петак тако да се тога дана народ окупља око нашег извора као и на сам дан Светог архангела Гаврила када кроз манастир прође по неколико хиљада људи.