Најкраћа молитва на свету може и планине да помери!


Псалам 50:

"Помилуј ме, Боже, по великој милости својој, и по обилју милосрђа свога очисти безакоње моје. Опери ме сасвим од безакоња мога, и од греха мога очисти ме, јер ја знам безакоње своје и грех је мој стално преда мном.

Теби јединоме сагреших, и зло пред Тобом учиних, да се оправдаш у речима својим и да победиш кад ти суде. Гле, у безакоњима се зачех, и у гресима роди ме мати моја.

Јер гле, истину лјубиш, и јавлјаш ми незнано и тајно свемудрости своје. Покропи ме исопом, и очистићу се; опери ме, и бићу белји од снега. Дај ми да чујем радост и веселје, да се прену кости потрвене.

Одврати лице своје од грехова мојих, и сва безакоња моја очисти. Срце ми чисто саздај, Боже, и дух прав обнови у мени.

Не одбаци ме од лица Твога, и Духа Твога Светога не одузми од мене. Дај ми радост спасења Твога, и духом владалачким учврсти ме. Научићу безаконике путевима Твојим, и непобожни ће се обратити Теби.

Избави ме од крви, Боже, Боже спасења мога; обрадоваће се језик мој правди Твојој. Господе, отвори усне моје, и уста ће моја казивати славу Твоју. Јер да си хтео жртве, принео бих; за жртве палјенице не мариш.

Жртва Богу је дух скрушен; срце скрушено и смерно Бог неће презрети. По благости својој, Господе, чини добро Сиону, нека се подигну зидови јерусалимски.

Онда ће Ти бити миле жртве правде, приноси и жртве палјенице; тада ће метати на жртвеник Твој теоце".

Уздај се у Бога и победићеш сваки проблем: Поучна прича оца Тадеја! Кад зло снађе вас и вашу породицу: Најкраћа молитва на свету може и планине да помери!

ЛеЗ 0010166


УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

субота, 20. децембар 2014.

ПОСЛЕ КИШЕ / Русија Маринковић

Ауторка
ПОСЛЕ КИШЕ

         У почестом бљештавилу собе, небеским бичем, брусих подужу  прозаиду.
         Низак атмосферски притисак измамио је многомирисе.
Након снажног пљуска мимоиђох лифт и стрчах низ широко степениште.
После двадесетину корака, ограђеним вијадуктом, од зграде до коловоза, нађох се на асфалтном тротоару.
         Чист озон испуни ми сваку цевчицу мехова. Тротоаром прођох десетину метара и наиђох на ланац густо паркираних аутомобила. Десно беше гвоздена ограда која штити травњак. Лево коловоз и колона лимузина,  јури ка свом циљу. Почеках прекид колоне, да се спустим на коловоз и обиђем ланац паркираних лимузина, али се не догоди. Веома бојажљиво спустих леву ногу на коловоз. У истом трену чу се заглушујућа песма сирена, шкрипа кочница и простачка псовка. Брзо  се вратих. Боже! Шта да радим!?
         Мисли ми беху у хаотичном стању. Једне ме критиковаше што сам уопште изашла из куће. Друге  ми приписиваше да нисам пажљива. Оне треће  се сложише са поступцима које  учиних.
         Убрзо се указа прекид колоне. Ох! Сад је моменат. Пројурих коловозом и, са уплашеним зецом у грудном кошу, ступих на тротоар. Прекинут је и ланац аутомобила на њему.
         Близу аутобуске станице, по мокром и топлом тротоару, веома споро и спокојно, гмизаше једна, чудновато велика, глиста. Пожелех јој бољу судбину. Тешко, али пронађох неко труло дрвце и сместих је у травњак. Мало касније сретох још једну исту. Тако поступих и са њом. Следеће две бејаху платиле шетњу тротоаром. Штета! Дивна, мирољубива створења!
         Мисли ми се опет ускомешаше. Пошто-пото хтедоше да ускоче у  лап-топ.
         Весело кренух тротоаром. У полумраку дрвореда платана беше страшни питбул теријер. На огромној, сaтанској глави, искезио чељусти. Бунио се за ометање пражњења посуда са сплачином организма. Непоткресани газда спокојно га  држаше за ланац.
         Мој ум  опет  моделираше, глачаше и брусише песму. Сада римовану, за децу. Хтедох да избегнем, тек изграђену, испразну теријерову куполу и нагазих на коловоз. Опет заглушујућа песма сирена и шкрипа кочница. Хитро се вратих. И ?! Шта, и? Штета! Спотакох се и сруших теријерову куполу. Изгубљени зец у грудима не нађе излаз.
      Господе! Шта све згреших ове вечери!? Својом непажњом реметих спокој лимузина на тротоару. Пребрзи ход аутомобила на коловозу. И постојање питбулове куполе.
         За све то беше крив мој излазак после кише. 



==================
    Русија Маринковић рођена је 6. Јуна 1938. године у Зебинцу, општина Владичин Хан, од оца Цветка и мајке Русанде Милосављевић.  Основно образовање стекла је у Владичином Хану и Врању а средње у Сурдулици.
    Пише поезију и прозу за децу и одрасле.
   Живи и ствара у Београду.
        Први пут публикује у "Заветинама"
        Видети више: Примљени чланови Групе Зз
   

четвртак, 13. март 2014.

Do novca kroz gusto rešeto

 Na konkurse koje je Ministarstvo kulture raspisalo u 26 oblasti
prispela su 3.483 projekta o kojima su odlučivale petočlane komisije
sačinjene od predstavnika ustanova kulture, univerziteta, naučnih
institucija, umetničkih i novinarskih udruženja. Komisije su, navodi se u
saopštenju Ministarstva, završila rad u propisanom roku, a odabranim
institucijama i projektima biće dodeljeno 1,36 milijardi dinara, što je
gotovo 15 odsto više nego prošle godine.



 Za oblast izdavačke delatnosti, odnosno za kapitalna dela, na
konkurs je pristiglo 126 prijava, a "rešeto" je prošlo njih 36. Najviše
sredstava dobili su Vukova zadužbina za poslednje dve knjige sabranih
Vukovih dela - 2.658.000 dinara, Matica srpska (četvrti tom Srpskog
biografskog rečnika), "Prometej" (englesko-srpski i srpsko-engleski
rečnik), Filološki fakultet (Kritičko izdanje dela Ive Andrića) i IC
Matice srpske (Deset vekova srpske književnosti) za koje je izdvojeno po
1,5 miliona. Za finansiranje književnih manifestacija i nagrada stiglo
je 139 prijava a usvojeno 73. Najviše je izdvojeno za Regionalnu
konferenciju srpskog PEN centra (750.000) a zatim za 39. Međunarodni
prevodilački susret i Vukov sabor (po 700.000). Za 51. Međunarodni
susret pisaca dato je 600.000 koliko su dobili i 9. Međunarodni festival
kratke priče i Balkan PEN.

MALO PARA ZA MUZIKU MEĐUNARODNI
džez festival u Nišu, čuveni "Nišvil" ostao je i ove godine kratkih
rukava i nije dobio ni dinara. Sramota je to što je od ukupne sume za
sve oblasti za "Muziku" odvojeno samo 40 miliona, a u toj oblasti, kada
je reč o Nišu, nema ni NIMUS-a, ni Internacionalnih horskih
svečanosti... Među 69 odobrenih projekata, Nišu je prošao samo jedan od
500.000 dinara, što je manje od 1,5 odsto, a beogradskim projektima je
otišlo 55 odsto sredstava namenjenih muzičkim projektima - kaže za
"Novosti" Ivan Blagojević, direktor "Nišvila".
Iz
oblasti bibliotečko-informacione delatnosti na konkurs je stiglo 119
prijava, ali su pare izdvojene samo za 15. Pomoć od Ministarstva
kulture, prijavom na konkurs, zatražilo je 107 časopisa, a sredstva su
odobrena za njih 66: najviše (po 600.000) dobili su Letopis Matice
srpske, "Danica" i "Gradac".

Komisija za oblast
vizuelnih umetnosti, multimedija i arhitekture dodelila je Galeriji SANU
2.793 000 dinara za četiri izložbe, a isto toliko Kulturnom centru
Beograda za tri galerije i izložbu Brede Beban. S druge strane Galerija
ULUS je za godišnji program dobila tek 400.000 dinara. Galerija "Haos"
je za jedanaest obrazloženih programa dobila potporu Ministarstva od
770.000 dinara, a "Zvono" za godišnji program (ne vidi se koje su
izložbe planirane) 1.500.000 dinara, i još za međunarodnu saradnju
400.000 dinara.

Za organizovanje 55. Oktobarskog
salona za KCB je odvojeno tri miliona dinara (najviša pojedinačna suma).
Čačanska galerija "Nadežda Petrović" je za godišnji program dobila
milion dinara, koliko i galerija "Artget" namenjena fotografiji, dok je
beogradskom "Remontu" pripalo pola miliona više. Privatna kragujevačka
galerija "Rima" biće sufinansirana sa 800.000 dinara.

Za sufinansiranje projekata u oblasti muzike pristiglo je 255 prijava, a "prošlo" 69, za šta je namenjeno 40.262.000 dinara.

Najviše novca - po 3.000.000 dinara, izdvojeno je za Muzičku omladinu Novog
Sada i "Nomus", odnosno za Dom kulture "Stevan Mokranjac" u Negotinu i
49. "Mokranjčeve dane". Po 2.000.000 dobili su beogradski Dom omladine
za 30. Beogradski džez festival i Udruženje klasičnih gitarista Srbije
za 15. "Gitar art" festival. Zadužbini Ilije M. Kolarca pripašće
2.500.000 dinara za ciklus koncerata "Velikani muzičke scene".

Festival Bitef, 48. po redu, dobio je 11.000.000 dinara, što je najviše novca na
konkursu u oblasti scenskog stvaralaštva. Komisija je dobila 229
prijava, a odabrala 25. Sterijinom pozorju namenjeno je 4.500.000, a
Narodnom pozorištu u Užicu, za 19. Jugoslovenski pozorišni festival
pripalo je 3.500.000. SNP iz Novog Sada dobilo je 4.000.000 za predstavu
"Šta je smešno". U kategoriji umetničke igre odabrana su 32, od
pristigla 54 projekta. Za projekat "Bitef dens kompani", Bitef teatar
dobio je 5.000.000, kao i 1.500.000 za plesnu predstavu "Ptice", dok su
11. Beogradski festival igre, i Udruženje baletskih umetnika Srbije za
18. festival koreografskih minijatura dobili po 2.000.000 dinara.
Na konkurs za zaštitu, očuvanje i prezentaciju muzejskog nasleđa stigla je
191 prijava, a komisija je izabrala 121 projekat, za koje je namenjena
suma od 64.790.098,36 dinara.
Pored Narodnog muzeja iz Kikinde koji je za osavremenjivanje stalne postavke dobio najveća
sredstva - 5.449.645,50 dinara, novac je usmeren i na Narodni muzej
Šapca za izradu nove stalne postavke (5.113.060,32). Najviše usvojenih
projekata, čak šest, ima Narodni muzej Užice.

Na konkurs u oblasti zaštite, očuvanja i prezentacije nematerijalnog
kulturnog nasleđa pristiglo je 130 prijava, od kojih je odabrano 83
projekta, za šta je izdvojeno 23.390.000 dinara.

FILMSKI FESTIVALI

Od 111 prijava na konkursu u oblasti kinematografije i audio-vizuelnog
stvaralaštva, izabrano je 18 projekata. Prednjači Otvoreni univerzitet
Subotica, koji je za 21. festival evropskog filma "Palić" dobio
9.000.000 dinara. Kulturnom centru Vrnjačke Banje pripalo je 2.500.000
za 38. festival filmskog scenarija, a jednaku sumu dobila je i Direkcija
Festa za 42. međunarodni filmski festival. Beogradskom festivalu
kratkog metra namenjeno je 2.000.000 dinara, a Sofestu – milion.

Do novca kroz gusto rešeto | Kultura | Novosti.rs

петак, 10. јануар 2014.

РИМСКА ИСТОРИЈА / Александар Лукић



Толико порушених градова из времена римске империје
лежи под земљом затрпано. Из Дунава се назиру
камени стубови негдашњег моста. Они из даљине подсећају
на црне птице што су се сагле на тренутак да се напију воде.

Неки сељак чије су се плантаже са бресквама и вишњама
редовно сушиле, и мада се он својски трудио око садница;
с јесени кад је лишће попримило боју усирене крви
већ готово да отпадне са грана и свену,
како му беше додијао узалудан посао да се саднице саме
од себе суше и не рађају, одлучи да их извади и заоре
дубљу бразду у земљи не би ли разрешио тајну неуспеха са биљкама.

Надомак Младеновца налазило се његово имање
троугласт комад земље од два хектара.
На благој падини ограђеној челичном
бодљикавом жицом, прикованом за дрвене
стубове од багрема.

Плугови су засекли једноредну бразду у земљи
и бразда се пружала неко време за трактором
док нису закачили о камен, кад се трактор
пропео попут неког коња на два задња точка.

Могла се догодити трагедија да орач,
човек намеран да открије тајну свог неуспеха
не беше присебан да машину на време обузда,
одузимајући како се одомаћено каже гас.

Кад је минуо страх, он је на трактору подигао плуг
кренуо у рикверц и након неколико корака угасио машину.

Сељак је помоћу ашова и лопата наставио да копа
земљу од места где се плуг закачио.
Поступно из дана у дан откривао је остатке грађевине.
На једном месту кад је у послу одмакао, један камен
се скотрљао и сурвао у утробу земље, а он је опет
за њим послао још неколико каменова док се није указала
црна рупа. Беше набасао на тунел.
Откриће га је окуражило да оде до уреда власти и пријави
случај.

Са собом је понео гвоздене предмете: фибуле, бронзане
и сребрне новчиће, игле, бодеже, остатке копаља, ланаца,
прстенова и још којечега од драгоцености, каменчића
отпалих са прстења; али нико из власти није ни желео
да га саслуша, нити ко од историчара и археолога.
Они су летимично бацили поглед на благо које је савладала
оксидација, одвраћајући плантажера да им препричава
историју посла којим се дотад бавио.

То је римска историја рекао је један од државних чиновника
у нас је има напретек. Толико градова под земљом
о којима тако мало знамо, тавори у мраку.
Иди, сади воће рече му неки археолог.

Сељак је потом одлазио и силазио на сопствени ризик у тунел.
Његов син то није смео да учини. Син га је одвраћао и потом
чекао данима да му се врати отац. На крају се ипак полиција умешала.
Неки од њих су опремљени сишли у тунел, и након неколико сати
се вратили назад. Причали су да се тунел рачва у многоструке
лавиринте, ишли су док су смели, али сељака нису нашли.

Државна канцеларија је потом дала наследнику налог
да затрпа тај предео.

Популарни постови

ИЗ СЕНКЕ