УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

понедељак, 05. децембар 2016.

Икона Богородице Филермосе, некадашња заштитница острва Родоса, у манастир Острог у Црној Гори стигла је априла 1941. заједно са руком Светог Јована Крститеља и честицом Часног крста



СЕЛИДБА Богородице Филермосе, једне од три хришћанске реликвије које су после вековних путовања по свету завршиле на Цетињу, подигла је температуру у хладном Цетињу. На намеру власти старе црногорске престонице да икону непроцењиве вредности преселе из Плаве капеле Народног музеја у Цетињску пећину, која треба да буде адаптирана за те потребе, изазвала је реаговање у Митрополији црногорско-приморској. Овога пута не само из духовних разлога, него и због угрожавања јединствене иконе, али и Цетињског манастира, стожера свеукупног културног и духовног наслеђа Црне Горе.
Представници Митрополије, ректор Цетињске богословије Гојко Перовић и координатор Правног савета Митрополије Велибор Џомић, доставили су озбиљне примедбе на планирани пројекат надлежном секретаријату општине цетињске. Они су изнели да ће евентуална изградња троетажног објекта који се предвиђа као "дом" за Филермосу директно угрозити Цетињски манастир. Планирани објекат, наводе у Митрополији, није могуће прикључити на градску фекалну канализацију, па је непосредно изнад манастира "предвиђена изградња водонепропусне септичке јаме за потребе објекта". Дакле, кажу у Митрополији, поред иконе ће се налазити тоалети са унутрашњом септичком јамом, из које нема одвода, па ће се препумпавање обављати пумпама из сваког чвора засебно.Пластичне цеви ће ићи по плафонима пећине до јаме.
ИКОНА БИЛА У СВЕТОМ ПОХОДУСветиња је извесно време била на Родосу, у православном светилишту Филермос, одакле је и њено име. У Јерусалим је донета 430. године, потом је пренета у Константинопољ, а после његовог пада завршила у рукама римокатоличког монашко-витешког реда јовановаца, који је преносе у Свету земљу, потом на острво Кипар. После пропасти Малте предали су светиње руском императору Павлу II Романову. Ове светиње су благосиљале руску земљу 120 година, а онда их, да би биле спасене од насиља бољшевика, царица Марија Фјодоровна их преноси у Копенхаген. Биле су неко време и у Берлину, а онда 1932. их је митрополит кијевски Антоније Храповицки поклонио југословенском краљу Александру Карађорђевићу, у знак захвалности за прихватање десетина хиљада руских избеглица и положене су у Цркву Светог Андреја Првозваног на Дедињу. У манастир Острог донео их је млади краљ Петар Карађорђевић, који је потом напустио земљу.
Упозорено је на штетне гасове које ће производити струјни агрегат у пећини, али и на буку која ће реметити мир у Цетињском манастиру, који је вековима дом молитвеног тиховања. Споменути су и други проблеми који би настали ако се пројекат реализује, као што су поплаве које се циклично догађају на Цетињу, земљотреси, пожари, удари грома, подземне воде унутар пећине и други.
- Све су ово питања која захтевају вишегодишње истраживање, које подразумева и израду елабората о заштити животне средине, а не олако констатовање - истичу представници Митрополије. - У противном, изградња "дома за икону" у великој мери ће имати негативан утицај на животну и духовну средину, првенствено Цетињског манастира.
Из Митрополије су још једном нагласили да је икони Филермоси, као хришћанској светињи, место у храму Божијем, заједно са Часним крстом и десницом Светог Јована Крститеља, а не у пећини.
Раније су из општине Цетиње саопштили да је пројекат уређења пећине, вредан 1,8 милиона евра, наишао "на позитиван пријем", код свих релевантних институција, почев од министарстава туризма и културе, да је власник иконе држава Црна Гора, и да она представља добро од националног значаја, које ће моћи да виде на стотине хиљада туриста из целог света.
Икона Богородице Филермосе, некадашња заштитница острва Родоса, у манастир Острог у Црној Гори стигла је априла 1941. заједно са руком Светог Јована Крститеља и честицом Часног крста. Године 1978. пошто су "изрониле" из тајних Удбиних депоа, Филермоса је предата Народном музеју на Цетињу, а остале две Цетињском манастиру. Предање каже да је чудотворну икону својом руком урадио сам апостол Лука, у Ефесу у кући Светог апостола Јована Богослова.

ВЕСТИ ИЗ РУБРИКЕ

петак, 05. август 2016.

Дивљаци што никад нисте тамо где сте! / Брана Петровић


"Дивљаци што никад нисте тамо где сте!", каже песник Брана Петровић у песми из циклуса "Предосећање будућности", у песми која почиње наизглед театрално и патетично: " Анђели и људи бог и друга олош / у мојој кући пијанче и ждеру / све су појели само још / мене да прождеру // Виљушке чаше и тањири звече / чорба се пуши ко дете у смоли / свеци нижег ранга туку ме и черече - / бога боли // И сви ће бити кажњени жестоко / што туку мене право божје дете... " итд.  Књига у којој је то штампано (Бранислав Петрпвић О ПРОКЛЕТА ДА СИ УЛИЦО РИГЕ ОД ФЕРЕ - Просвета, Београд. 1970, Ед. Савремена поезија, стр. 19) ме беше по вољи утицајним књиж. критичарима; мало је фалило да је етикетирају као боемску, сомнабулну, кафанску поезију, али песник Петровић није писао за критику, даље је гледао и даље видео, дубље. "Сад вишенема таме у коју нисам сишао по своје злато. / Наг и сиромашан падам у провалију..." Вероватно је предвидео и своју будућност и релативно рани одлазак са овог света.Али, Бранчила Петровића, бог да му душу прости, сетио сам се због неке друге ствари - споменута његова књига стоји на радном столу у мојој спаваћој соби, поново је прелиставам, пшосле много година, и наравно, друкчије је доживљавам. Ти "дивљаци" што нису никад тамо где су, у ствари су -  особе - "Без родитеља, отаџбине и других лажи!". Будуће доба  - баш такве - "за водиче тражи"!
   Зар? Сећам се водича мечака, који су у детињству пролазили кроз наша села, како смо се радовали - као да је коначно циркус стигао и у наш забачени крај. Пролазак јутарњег и вечерњег локала  (железничког воза Кучево - Београд - Кучево) био је редован, према њима смо одређивали време.Водиче мечака смо памтили, зато што су ти непознати авантуристи дивљачког изгледа, осим мечке носили на рамену и мајмуна, дресираног. А оне друге, наметнуте, лажне водиче; па шта да кажем? Ако већ треба да се сећамо прошлости, зар није боље да то буде нешто друкчије, светлије, радосније? На пример - плаже на Пеку, те 1970, у Мишљеновцу, и околини. било их је неколико на потесу од Турског вира и мостова на Пеку, све до Белила. Најпопуларнија је била дуги низ годинаплажа на нашем имању, тј. салашу, то јест на спруду нашег острва испод некадашњег Српачког јаза...

* *
Све до бомбардовања Србије, те плаже су биле живе, посећене, - уз и низ Пек су пролазили купачи и  пецароши, од села Сена до Српца; било је страсних пецароша, и рибокрадица... Постојале су утабане путањице и на једној и на другој обали Пека... А данас? Ехеј, дивљаци! Дивљаци што никад нисте тамо где сте! Данас је све то прогутала права континентална прашума; власници су, веровали или не, запустили, своја имања, ливаде и баште, воћњаке и топољаке. А од риболоваца, ни трага ни гласа. Као ни од купача. Изгледа да су изумрли. Поводањ на Пеку је током пролећа 2014. однео све салаше низ реку у нашој околини, и наш; однела га је водена стихија, иако је имао камене темеље и био зидан циглом.
али прави салаш се не прави у близини реке која зна да полуди једном у веку...

* *
После бомбардовања Србије, 1999, пустош и пораз су се приближавали и нашим селима, чак и оним која нису била бомбардована. (Звижд, Хомоље; део Браничева.)   Земља је појефтинила и продавала се у бесцење; или је полако све захватао парлог. Шума и звериње су надирали, од обала  потока и река, па даље. До дворишта запуштених. Полако је долазила и смена генерација; све је мање било оних који су последњим снагама обрађивали део имања, њива, воњака, ливада и винограда, башта и кромпиришта...Вуци су сишли на брегове изнад села, дивље свиње још ближе. Појавила се и нова животињска напаст - шакали (коте се у рупчагама по ракитарима уз Пек!)
Домилеле су и неке црвеножуте змије, као да су се укрстиле са даждевљацима; поскоци су почели да се укрштају са другим змијама; милели су уз врбе! Хиљаду деветстотина деведесет шесте то није било могуће, јер је још увек било довољно стоке, која је чувана уз реку, где је и најбоља трава... Некада је у селима Звижда, и уз Пек било на хиљаде крава, оваца, свиња, коза; али данас се све ређе виђају...Власници и сељаци су изгледа презрели земљу по којој ходе; они који су иметак стварали и увећавали, углавном су на гробљу. Али, ако мислите да се земља продаје, да је олако и у бесцење продају наследници и унуци, варате се. Земљу у ствари окупира парлог, небрига државе и друштва. Највећа фабрика у Србији - она између неба и земље - препуштена је стихији, која се толико захуктала, да неки крајеви Србије данас изгледају језиво и много горе него пре двеста година, под Турцима, и чини се, да Србима и сељацима нису потребни неки други душмани -довољни су сами себи...

* *

Иако  је други део нашег дворишта покошен -пре две-три недеље, трава је поново порасла, као покрај Пека. Али и врежа белих бундева.

Неки плодови су већ и порасли. Треба сејати и по дворишту, у коме се не живи стално, већ с времена на време (током пролећа и лета, јесени).  Боље бундеве него коприве и други коров.

. Данас смо били да обиђемо имање на Пеку, да можда уредимо плажу, јер Пек тече између наших ливада. Те ливаде нико не коси после мајчине смрти (2002), нити ко скупља шљиве. Лопови покраду орахе и трешње, крушке илињаче, дивље свиње су изриле део ливаде - видели смо да су нешто риле пре месец дана. Као да смо у Бразилу, на неком рукавцу Амазона, само што срећом нема анаконди!

.Ево наше плаже, убудуће - "Вилин коњиц". Нигде никог. Али довде смо се пробили у дубоким гуманим рибарским чизмама. моји синови и ја.

За двадесетак и нешто година, врбе су и јове толико израсле, тару се и испуштају неке чудне звуке, као да реже  неке непознате звери бачене из авиона, са других упоредника, експеримента ради, рецимо, Што да не? Све је данас изгледа дозвољено? Али понели смо секиру, крчили себи пут кроз шикару до обале...

До наше старе плаже "Вилин коњиц". 


  На овом дрвећу изнад воде, и на гранама изнад воде има пуно вилиних коњица, као и некада.

Овде је некада био леп не баш дубок вир; ловили смо рибу ронећи испод лагума. Не бојећи се водених змија и водених пацова.


Шта све Пек не доноси! Погледајте какву позадину има наша Лукићска плажа "Вилин коњиц" - винову лозу! Пек доноси стабла ораха, која се примају. И рађају. вишње, трешње и дудове. На обали, у шикари, двадесетак метара јужније, стојао је велики бели дуд одмах иза салаша, који је покојни отац називао "Станко" . (Зато што га је посадио деда Станко. - У оца ми не дирајте, говорио је Михаило. Дирнуо је поводањ, и душманин - пролазност.)




Овамо нико не долази, већ годинама, ни лопови, само дивље свиње, дивљач, фазани, јазавци, шакали...Ливаду с ову страну Пека - до нашег села - четрдесетак ари, треба "отребити" у рано пролеће, и косити у јуну, да би се могло пролазити до обале, која је драгуљ, драгоценији од рукаваца амазонских, јер нема звери налик на немани... Отац и мајка су у своје време посадили липе, израсле су на десетине, крушка илињача није родила, или су је птице обрале? Требало би још ораха посадити обалом реке, исећи старе белошљиве и орахе који су надрасли крошњате тополе а рода не дају. Тишина је на том бившем салашу тако дубока, лековита...Требало је да дођемо око један, и да останемо до шест поподне, када налећу најезде комараца...
   Иоле вредан сељак ни под најгором владом не може бити гладан! Помислих док смо се враћали Просјанским путем кроз кукурузе порасле као шума! 

Један део Просјанског пута  иде паралелно са железничком пругом Пожаревац - Кучево, и делом аутопута; бедеми пруге издгнути изнад равнице обрасли су толико да то данас не би могле да очисте за неколико година ни тзв. омладинске радне акције. Возови цивилни више том пругом не пролазе, само теретни, они што возе сировине из Звижда за железару у Смедереву. Рампи на пругама нема, чувара пружних прелаза ни за лек; све делује неописво запуштено... Држава је дигла руке од железнице, од оног што спаја људе и крајеве. Како се свет и народ радовао завршетку железничке пруге Пожаревац - Кучево пред Други светски рат... А ето, после Нато бомбардовања ова пруга је напуштена, или препуштена пропадању, што је сулудо. Макар су две парне музејске локомотиве могле да вуку по 3 вагона и саобраћају од Пожаревца до Зајечара!
    Песник Бранчило Петровић је имао дубоко предосећање "будућности", коју ми живимо и човек уопште није био ни пијан ни јуродив кад је писао " Анђели и људи бог и друга олош / у мојој кући пијанче и ждеру / све су појели само још / мене да прождеру /" Народу североисточне Србије су "узели" ту пругу под чудним и глупим изговорима, тј. направили су од те пруге мртав пут. Што слике и показују, и овај зарђали Андрејин крст...
    Србија нема политичаре-визионаре. А и да их има, били би прождрани, отровани, убијени у сачекуши.
    Дошла је та неописива будућности пустоши, неописиве голотиње, сиромаштва и просјачења и строваљивања у провалију, чије је дно толико дубоко и страшно, горе од најгорег пакла.
     Ех, да можеш да устанеш, Бранчило, и дођеш овамо у Звижд, на спрудове обрасле пелудом, ракитом и бујном павити, да на ушћима неких речица што се уливају у Пек, одвајамо плаво злато од  шљунка и шодера, "враголана века", тзв. "реформатора васионе", и промашених политичара, које  су  прождрале чудовишне анаконде и пре него што су се испилили!


среда, 20. јул 2016.

Обојица су данас губитници и поражени ....

Матија Бећковић: Кобне наше поделе 20. јул 2016. 17:07 | Коментара: 6. - Братоубилаштво у Србији почело је у рату, продужено је после рата, а није престало ни у миру, до данашњега дана
Братоубилаштво у Србији почело је у рату, продужено је после рата, а није престало ни у миру, до данашњега дана. Они који су такву одлуку донели нису били наивни и знали су шта раде. Знали су шта се у Србији збивало и предвидели шта ће се збивати све док буде тај дан славила као велики празник. Та одлука је далеко већи злочин од оног који се догодио у Белој Цркви, на Ивандањ 1941. године. Да је остало на оном што се овде догодило, већ би се и заборавило. Богдан, Жикица и Миленко одавно би једни другима пољубили ране, загрлили се и пољубили, али нису им дали они који су одлучили како су одлучили, а та одлука је умногоме одлучила судбину Србије и српског народа.
Они који су Белу Цркву "преселили" на тако убитачан начин по род, личи као када би за симбол Првог српског устанка, уместо Марићевића јаруге, узели Радовањски луг, а уместо часнога крста, на ком су се устаници заклели, узели секиру којом је Карађорђе убијен.
А зашто је одлучено како је одлучено, није тешко досетити се, а да ли је то био почетак устанка или братоубилачког рата, лако је закључити. Уместо да је све остало у Белој Цркви, Бела Црква се преселила и поделила сваку кућу у Србији. Из куће се преместила у душе и мозгове, а одатле у законе и судове, школе и уџбенике, новине и књиге. Да би све било кобније, нема у Србији ниједне куће која није била на обе стране и ниједан Србин који се не би могао бројати као двојица. Обојица су данас губитници и пораженици. Зато је Србија једина у којој се није завршио овакав братоубилачки рат и у којој се одржавају овакви скупови и држе овакви говори.
(Из беседе после парастоса убијеним српским жандармима 7. јула 1941. године у Белој Цркви)

Матија Бећковић, песник  извор >

петак, 24. јун 2016.

Сахрана Николе Тесле



Објављено је 07.01.2013.
10. јануар 1943. Комеморација поводом смрти Николе Тесле на њујоршком радију. Говори градоначелник Њујорка Фиорел ла Гвардија, уз звуке мелодија "Аве Марија" и "Тамо далеко", што је била последња Теслина жеља.

"Електрична енергија је присутна свугде унеограниченој количини и она може да покреће светску машинерију и то без коришћења нафте, угља, гаса или било којег другог горива. Ова нова енергија долази из космичке енергије", изговорио је Никола Тесла у једином сачуваном тонском запису његовог гласаd speech



Како Никола Тесла у овом снимку истиче, електрична енергија је апсолутно неисцрпан ресурс и око нас га има у неограниченим количинама, али грађани читавог света за ово "задовољство" плаћају озбиљне суме новца.
За то време, електричне компаније згрћу милионеза откриће које је племенити геније несебично наменио сваком становнику планете.
Неизбежан је осећај језе када чујете Теслин глас, као и осећај блискости с особом чији је ум превазилазио овоземаљска типична функционисања, сујете и себична стремљења.

"Електрична енергија је присутна свугде унеограниченој количини и она може да покреће светску машинерију и то без коришћења нафте, угља, гаса или било којег другог горива. Ова нова енергија долази из космичке енергије", изговорио је Никола Тесла у једином сачуваном тонском запису његовог гласа.
    = преузето, извор


недеља, 20. март 2016.

Принц је заиста био одушевљен појањем ученика призренске Богословије, због чега се поздравио понаособ са њих четрдесетак колико их је било у цркви ....

   Ђаци призренске Богословије одушевили принца Чарлса / Д. Зечевић - Д. Радека | 20. март 2016. 07:13 |  Током дводневне посете Косову и Метохији принчевски пар обишао и српске светиње
     
pitam se 20. март 2016. 10:36 
Молио бих да ми неко објасни која игра је у питању!? Чему ова посета, чему такав акценат на "Регион" (СФРЈ), једино јавно обраћање у Београду, хрватско арлаукање против Срба (иако су прошли избори)... Шиптари ћуте, као и обично док им се не да знак. Ова посета, распоред, скривене поруке, изобр Чарлса за посетиоца... коју игру играју подли Енглези?

momcilo 20. март 2016. 12:15 
Treba biti djavo pa znato sta ovi muljaju. Jedino sto je jasno je da poseta oskrnavila cistu nedelju, I da je buduci lider anglikanske crkve, na mala vrata , preko Srbije se prislepao ekumenistima papi I patrijarhu Kirilu, na ovaj nacin I protestanti postaju igraci u ekumenizmu. Drugo , sledi izricanje presuda, Karadzicu I Seselju, gde ce engleska pogurati da su srbi izvrsili genocid ( hrvati I albanci nisu mimo protokola govorili o srpkim zlocinima). Usput je priznao petrovice na cetinju...

Bonaprta3 20. март 2016. 09:31 
Da li primecujete nesto dragi moji Srbi, a i ovi sto bi da priznaju tkz.Kosovo (KiM) da ni muva se necuje ni u Pristini ni bilo gde kada dodje neko iz inostranstva??? Sve je pod konac?! Nenavodi li vas to na pomisao da isto misle svi Albanci samo se pretvaraju i da kordiniraju i tkz.vlast i tkz.opozicija. Mi vidimo vidi li to EU vidi li to svet???

антибот служба 20. mart 2016. 08:52 
Ваше Краљевско Височанство, не замерамо Вам ништа, молимо Вас понизно, опростите нам што сте нас бомбардовали, мора да смо ми онако примитивни и непослушни сами криви за то !? Добро дошли у Вашу колонију !?

Драган 20. mart 2016. 08:04 
Посећујући Синан-пашину џамију у строгом центру Призрена, вероватно га је неко информисао да је она изграђена 100% од камена који су Турци узели од српског православног манастира Свети арханђели код Призрена, кога су претходно срушили. У време када је Призрен био престоница цара Душана, он је изградио ову своју задужбину, која је била најмонументалнија српска задужбина од свих раније изграђених.


Istina 20. mart 2016. 08:46 
Stanite jel ovim ljudima pomucena pamet ili su placeni da budu sa Princ Carlsom, Pa on je primio orden od Shiptara za priznavanje Kosova i vi trazite da on cuje vase tegobe i nesrece!!!???A pre toga je bio kod Hrvata ...Hey vi znate kme se obracate i castite???Ocigledno Vucic i Nikolic nisu dosli zabunom na celo Srbije!   (......)

Масонерија (српска)

  Први масон Србије ради за Британце! /  Марко Лопушина | 20. март 2016. 10:20 |Чланови Регуларне велике ложе настављају са оптужбама на рачун њеног старешине. РВЛС: Вујачић увео политику у масонерију, близак je Лондону 
НАКОН што је недавно постао амбасадор Црне Горе у Немачкој, а и пошто се превише приклонио британској масонерији, наш старешина др Ранко Вујачић је увео политику у масонерију, што је нашим уставом најстроже забрањено. Почео је као велики мајстор Србије да ради против наше земље. Било би зато поштено да се др Вујачић достојанствено повуче са места старешине Регуларне велике ложе Србије и са функције великог мајстора Србије.
Ово су, укратко, главне примедбе и предлози чланова Великог већа највеће српске масонске организације РВЛС, који су током прошле недеље осам сати расправљали о иницијативи да се смени њихов старешина др Ранко Вујачић. Он је на овај положај изабран у јуну 2012. године, али се, какоданас тврди већина српских масона, Вујачић показао као слободни зидар који крши основна правила овог братства.
- Када је изабран за великог мајстора РВЛС, обећао је да ће проводити време у Београду, посећивати масонске ложе широм Србије и помагати у оснивању нових ложа како би се доброчинство наших масона ширило. Требало је изградили домове за незбринуту децу, школовати сиромашне ђаке и помоћи људима у невољи. Обавезао се да ће изградити "братски масонски ланац", како у Србији и региону, тако и на међународном плану. То је делимично урадио, јер није био довољно присутан у Београду и Србији, али јесте у свету, где је градио своју политичку каријеру - критикују српски масони свог старешину, који данас живи у Берлину као црногорски амбасадор и не оглашава се на ове примедбе.
Његови критичари из Великог већа РСЛВ тврде да је др Вујачић последњих година правећи своју светску политичку каријеру радио најмање за Србију, коју је представљао као велики мајстор, а највише за Црну Гору и посебно за Велику Британију. Реч је о три државе и три интересне групе.
ЛОЖА НА КОСМЕТУКАО старешина РВЛС др Вујачић је недавно отворио прву српску масонску ложу на Космету. Том чину је присуствовао и енглески масон Хасу Ћошу, што говори о политичкој ноти овог догађаја. Масонима у РВЛС је нејасно ко је старешина масонске ложе на Космету и како она функционише.
- Добио је српски дипломатски пасош да би се бавио политиком, али никада нам није рекао шта је то радио као политичар за државу Србију. Када је добио пасош Црне Горе, постао је политички заступник Мила Ђукановића у Немачкој и свету. Као црногорски амбасадор, али и као највиши српски масон, др Вујачић је вероватно принуђен да призна тзв. независно Косово, јер га је признала Црна Гора. И напокон, Вујачић је српску масонерију подредио утицају слободних зидара из Велике Британије, чиме је опет увео политику у масонерију - сматрају поједини слободни зидари из Србије.
Они оштрији критичари великог мајстора Србије усуђују се да тврде да је др Ранко Вујачић заправо британски човек!? За ту тврдњу понудили су следећу причу:
- Вујачић је постао масон 1998. године, када је примљен у британску ложу Хајгет у Лондону. Њени чланови су утицајни Британци, међу којима је масон Хасу Ћошу постао Вујачићев асистент. Ћошу је снажно лобирао да др Вујачић постане старешина РВЛС и велики мајстор Србије. После тога Ћошу је примљен за члана једне ложе у Србији и често посећује Београд.
Обред слободних зидара у Београду
Масони највеће српске обедијенције признају да је бити члан Уједињене велике сложе Енглеске велика част. Међутим, они тврде да је као енглески масон у Србији, др Вујачић у суштини више окренут ка енглеској масонерији.
ТИШИНА
ЧЛАНОВИ највеће српске велике ложе РВЛС су очекивали да ће им се обрати њихов старешина др Ранко Вујачић. Велики мајстор је само поручио да ће упутити захтев Великом већу РВЛС да се повуче са места старешине и великог мајстора. Многи масони о томе нису хтели да се изјасне. О повлачењу или избацивању великог мајстора из Регуларне велике ложе Србије биће речи на наредној седници Великог већа српских масона.
Први масон Србије ради за Британце!

Гуњ - јелек - прслук

У ИНВЕНТАРУ београдског Етнографског музеја постоји чак 1.200 експоната који су евидентирани као - гуњ. Из ове богате збирке народних ношњи, кустоскиње Вилма Мишкановић и Татјана Микулић пробрале су најзанимљивије примерке овог мушког, женског и дечјег хаљетка од вуне (сукна) и осмислиле поставку "Гуњ - јелек - прслук". - Изложбом смо желеле да представимо процес трансформације једног одевног предмета од архаичног, традиционалног до савременог - објашњава за "Новости" Мишкановић. - Циљ поставке је да се кроз музеолошку презентацију укрсте две перспективе: једна која се бави етимолошким значењем термина гуњ и друга која прати његов развој од средине 19. века до данас, као и простор на коме се носио.
Гуњеви и јелеци, хаљеци свакодневног и свечаног традиционалног одела, ношени су на целокупној територији Балканског полуострва и Панонске низије. На просторима бивше Југославије носили су га Срби, Хрвати, Муслимани, Црногорци, Македонци, Словаци, али и Црновунци (старо цинцарско сточарско становништво настањено у Македонији). Саткан од црне, смеђе или сингаве (сиве) боје, гуњ се од првобитног једноставног вуненог простирача, покривача и огртача, преко горње одеће, врсте капута са дугачким рукавима, развио до кратког гуња са или без рукава, као део традиционалне сеоске ношње и грађанског костима.
- Грубо вунено сукно - аба, које је сточаре, а касније и остало становништво штитило од хладноће и временских неприлика, подразумева материјал од вуне или козје длаке, ткан на хоризонталном разбоју - наставља саговорница. - После ткања се дорађује помоћу воде у сеоским воденицама, ваљавицама, ступама да би текстура постала компактнија. Поступак ступања комбинује се ударцима тешким дрвеним маљевима и водом. После ступања и сушења тканина се боји. Кројиле су је абаџије и терзије, а ређе жене у кућној радиности.
Етимологија појма гуњ изводи се од средњовековне грчке и средњовековне латинске речи gunna што значи крзно или кожух. У средњовековној Србији гуњ, пуст, и покров припадали су категорији обавезних давања Влаха и сељана на манастирским имањима. Тако је цар Душан наредио да се из села додељених Карејској ћелији у Светој Гори, од "сваке куће царства" сваке године узима и десет гуњева.
ВОЈВОЂАНСКА "ДУШАНКА" СА ЦЕТИЊА
- ТОКОМ покрета националног буђења у 19. веку у Војводини, појавио се гуњ, назван "душанка" по цару Душану, украшен ширитима и кићанкама, слично мађарским мундирима, али тако да се по њему међусобно препознавало српско становништво - прича Вилма Микашиновић о занимљивом експонату добијеном са Цетиња. - Једна новосадска позоришна трупа гостовала је на Цетињу носећи "душанке", и овај начин украшавања су потом за своја одела преузели виђенији Црногорци.
Вунено одело главу чува

Популарни постови

ИЗ СЕНКЕ