Не лажимо се више: ко је заиста највећа партија у Србији?

Поновно претраживање чланака, аргумената, погледа, стварности, доступне грађе...
_________________

Највећа партија у Србији је "партија гладних", рекао председник СДС-а Небојша Лековић

Председник Социјадемократског савеза (СДС) и носилац листе те странке на парламентарним изборима 6. маја Небојша Лековић изјавио је у Краљеву да је "партија гладних" највећа партија у Србији, саопштила је данас СДС.

"Имовина која је била у власништву 10 милиона људи преко ноћи је постала власништво 10 породица", рекао је Лековић на предизборном скупу на којем је представљен економски програм СДС-а.

Он је оценио да у Србији влада велики степен корупције и да се "само на јавним набавкама према званичним подацима годишње украде милијарду евра".

Када је реч о пензијама, СДС предлаже да "Телеком" буде дат пензионом фонду на управљање, да се уради ревизија свих приватизација фирми које су прављење средствима ПИО фонда, рекао је Лековић.

Према његовим речима, СДС је и против приватизације 38 бања и рехабилитационих центара, које такође треба дати претходно трансформисаном пензионом фонду.

Председник СДС-а рекао је и да новчане субвенције, уместо страним мултинационалним компанијама, треба давати пољопривредницима.

"Један од наших предлога је да се пољопривредним газдинствима да 10.000 евра на осам година, са грејс периодом од три године, а да то наш сељак враћа у ономе што има - у житу, у месу и млеку, јер ионако држава то неће да му откупи", казао је Лековић.

      Извор: РТС, ЧЕТВРТАК,03. МАЈ 2012, 13:28 -> 13:41   

*

МАЛА СРПСКА ОПЉАЧКАНА БАРА ПУНА ГЛАДНИХ НАПРЕДЊАЧКИХ КРОКОДИЛА......

Међу напредњацима у нишком селу Доњи Матејевац можда неће бити последњи обрачун унутар СНС-а до краја јуна, када треба да се заврше унутарстраначки избори. Нарочито имајући у виду да су и пре него што су крајем марта расписани избори за руководства локалних одбора најјаче странке у Србији, из различитих крајева стизале вести о проблемима у Вршцу, Брусу или Власотинцу, који су решавани разменом удараца, гурањем или увредама.

„Какав је народ таква је и највећа странка”, лаконски објашњава народни посланик Владимир Ђукановић ову ситуацију у својој странци, која је прилично неуобичајена за партију која је на власти и за коју је, макар до сада, важило да је одликује страначка дисциплина. Његов страначки колега Александар Јовичић уверава да је, без обзира на несугласице у појединим одборима, „све под контролом странке и у домену међуљудских односа”.

Најжешћи сукоби били су у Нишу, где је протеклог викенда две завађене стране морала да раздваја полиција. То је само наставак вишемесечне борбе за власт у овом граду између две струје – једне окупљене око градоначелника Зорана Перишића и друге коју предводи генерал Момир Стојановић. У смиривању страсти од почетка године учествовали су многи страначки функционери, али без много успеха, због чега је председник Извршног одбора СНС-а Радомир Николић 24. марта морао да распусти градски одбор напредњака и свих пет општинских у граду на Нишави и да постави повереника.

Врх СНС-а морао је да решава и необичну ситуацију у Лесковцу. Да биуштедели на штампању изборних листића и спречили могући унутрашњи сукоб, у 75 месних одбора у овом граду гласало се јавно. Ипак, тиме је процедура прекршена, па је централа странке наложила понављање гласања по правилима, дакле – тајно.

Пре око месец дана у Вршцу су међусобице кулминирале уличним протестом више стотина напредњака, који су паролама позивали лидера Александра Вучића да среди ситуацију у локалном одбору, где су се у борби за власт сучелили Љубиша Милосављевић и Славиша Максимовић (иначе, како тврде Вршчани, кумови). Они се узајамно оптужују за ненаменско трошење општинских средстава и обе стране сматрају да тај Гордијев чвор требада пресече лично Вучић.

„Ти захтеви су неозбиљни, јер премијер Вучић води битку за Србију која ће донети бољитак и нова радна места, а на нама који смо у извршном и главном одбору јесте да му помогнемо да се изаберу најбољи представници који ће радити у корист странке, а тамо где смо на власти и на добробит грађана”, каже Јовичић, потпредседник Извршног одбора Српске напредне странке.

Он очекује и да се „ужарена ситуација” у нишком одбору нормализује и сматра да су избори најбоље решење за обе стране.

„Очекујем да за двадесетак дана буду завршени избори у Нишу и да добијемо руководство које ће на достојан начин представљати странку. Избори су увек били лековити, јер дају такмичарски дух и онај ко има највећу подршку чланова тај ће победити”, наглашава Јовичић.

Јовичић истиче да сукоби на локалу нису обележје рада СНС-а јер, како каже, има одбора који раде одлично и нису занимљиви јавности, али и оних који су због борбе за власт у неком општинском одбору занимљиви медијима.

„СНС је велика странка која има више од пола милиона људи и тешко је очекивати да сви исто мислимо”, наводи Јовичић.

Ђукановићје мало директнији и указује дадо сукоба на локалномнивоу напредњака долази због сујетапојединаца или њиховог страха да ће их сменити с власти неко ко има више знања и енергије.

„Поред тога, неки се позивају на своје првоборачке заслуге у СНС-у, а они који су касније ушли у странку, када је она већ дошла на власт, потенцирају демократску праксу у партијама из којих су стигли код нас. И једини и други страначку базу уверавају да их лично подржава Александар Вучић, а то је најдаље од истине”, наглашава Ђукановић.

Политички аналитичар Драгољуб Анђелковић сматра да је нормално да у СНС-у долази до сукоба јер је реч о младој партији у којој се људи труде да се позиционирају. Он подсећа да је кроз сличне проблеме пролазио ДС, који много дуже постоји.

На основу ових збивања у локалним одборима, Анђелковић оцењује дасе Вучић унутар партије није поставио као диктатор, како га неки често нападају, већ да допушта демократске процесе унутар странке.

„Рецимо, тај захтев локалног одбора из Вршца је помало чуданјерВучић није одлучивао ко ће руководити странком у општинском или градском одбору. Он се залаже да они који имају највише гласова буду на челу партије на локалу. Проблем напредњака је што су за свега две-три године постали најбројнија партија у Србији и што ту популарност темеље на великој подршци коју има њихов лидер Вучић”, рекао је Анђелковић.

Дејан Спаловић

—————————————–

Сви воле да солирају

Владимир Ђукановић уверава да је један од разлога за проблеме у појединим одборима што грађани у Србији генерално не желе да раде у тиму, већ више воле да су солисти. То је разлог зашто онда више троше енергију на међусобне свађе него на борбу са политичким противницима.

„Један број локалних функционера ставља знак једнакости између партије и секте и не схвата да политичко једноумље у СНС-у нијепожељно. Руководство СНС-а тражи да се поштују друга мишљења ида се ти људи изаберу на одређене функције, а не да они који су у мањини буду изопштени из странке. Због неприхватања другачијег погледа на развој странке, на пример, имамо проблеме у Нишу”, закључио је Ђукановић.

 Политика  Фото Р. Крстинић    Извор: Србија данас    10. ЈУН 2015.

*

piše: prof dr Milan Višnjić

Srbija je institucionalno slaba i ruinirana. To je vidljivo na svim nivoima počev od opštinskih struktura. Ruiniraju je partijski kadrovi.

Prosto je neverovatna činjenica da političari u vlasti prihvataju i postavljaju nestručne i nesposobne ljude za najbliže saradnike i na najodgovornijim mestima u državnim institucijama. Takvi kadrovi, nekompetentni i nesposobni su besprekorni poslušnici i potroni. Nažalost sa takvim kadrovima Srbija nema budućnosti.

Teško političko i ekonomsko stanje u Srbiji je prisutno već nekoliko godina. Dobro verzirani politikanti u predizbornoj kampanji obećavaju “borbu protiv korupcije i kriminala”, “ brz ekonomski razvoj i zapošljavanje”, “stručnost ispred politike”, “evropski standard i evropske vrednosti” jednostavno “kule i gradove”. Kad se izbori završe, nastavi se sve po starom: kriminal, korupcija, partokratija, nepotizam…a život običnih ljudi, svakim danom je sve gori i teži. Građani su zbunjeni, više ne veruju strankama i to sa razlogom. Sve stranke su iste i sve nakon izbora kad osvoje vlast, to smatraju i prihvataju kao ratni plen, postaju vlasnici cele države i gospodari sviju nas. U poslednjih nekoliko godina često jasno i glasno od političara u vlasti čujemo da su “građani sve rekli na izborima” što je jasna poruka de je sve u njihovim rukama i da oni vode poltiku u korist svoje političke stranke a ne u interesu države i svih građana. Nažalost Srbija ima takvih partija i političara na pretek, ali zato nema državnika.

U realnom životu su se izdeferncirale dve klase ljudi: jedni koji imaju ogroman kapital i drugi koji se bore za preživljavanje. Nažalost i jedni i drugi nisu srećni, prvi jer su permanentno opterećeni borbom da sačuvaju i oplode kapital, a da ne povrede interese vladajuće političke partije a drugi borbom za parče hleba.

Politika se ne zasniva na moralu, ali je nezamisliva bez morala. Nažalost živimo u zemlji u kojoj je zadnjih nekoliko godina ukinut moral kao kategotija, a kada ukinete moralne norme, sve postaje moguće. To nikako ne znači da su svi političari bez morala. U svim partijama postoje moralni, sposobni i stručni ljudi ali nažalost oni su u manjini. Nesposobna i nekompetentna većina u političkim partijama se udružuje, stvara svoju družinu po vertikali i horizontali, zaobilazi sve moralne norme i principe, spremna na najraznovrsnije mahinacije i kompromise. Ta grupacija nije ušla u stranku zbog programa i ideologije stranke, jer to i ne postoji, ( menjaju se kao godišnja doba) već zbog ličnog i samo ličnog interesa i željom za moć. Ali kad zauzmu pozicije, kad sednu u fotelje, njima i pamet poraste. Odjednom oni sve znaju, oni su najbolji, najstručniji, najpametniji i jedino su oni sposobni da rešavaju sve problem u državi. Ta glad za moći, glad za vlašću je najizraženija upravo kod tih nestručnih i nekompetentnih članova partija ali su zato ti i takvi partijski kadrovi lojalni svojoj partiji i svome voždu i spremni na sve moguće i nemoguće: nemoralno ponašanje, kršenje zakona, korupciju pa i kriminal, samo da bi došli do fotelje i ostali u fotelji. Ta lojalnost traje dok je voždova partija na vlasti, čim njegova partija izgubi izbore ti isti poltroni se neverovatnom veštinom preko noći presvlače u druge dresove u dresove neke vladajuće koalicijone partije i naravno tamo budu oberučki prihvaćeni jer sve partije vole poslušnike, posebno proverene i kompromitovane poslušnike. Tako je kod nas u Srbiji formirana jedna politička grupacija, koja se u sredstvima informisanja čak povremeno međusobno i optužuje ali u stvarnosti, iza očiju javnosti, bezprekorno sarađuju, trguju političkim pozicijama i održavaju se na vlasti bez obzira koja politička opcija pobedi na izborima.

Šta nam valja činiti?

Srbiju iz ovog “circulus vitiosus”-a mogu da izvuku samo moralni, pametni, vredni, kvalifikovani i sposobni ljudi koji imaju znanja i ideje, koji vole svoj narod i svoju državu, koji su spremni da se za tu ideju, za svoj narod i Srbiju žrtvuju.

Da li Srbija ima takvih kadrova?

Svakao da ima. Takvih ljudi ima u Srbiji, ali i van Srbije (u dijaspori). Tu je veliki broj naših dokazanih stručnjaka u svim sferama života, ali tu su i mladi kadrovi puni znanja i energije. Samo kombinacijom znanja, iskustva, mladosti i energije može se doći do kvalitetnih promena. Najbolji primer vrednost i sposobnostii naših građana su uspesi naših sportista na svetskoj sceni. Ako možemo da postižemo tako fascinantne rezultate u sportu, zašto ne bi mogli da bar slične rezultate postižemo u drugim oblastima.

Kako doći do kvalitetnih kadrova?

Vrlo jednostavno. Prvo se moraju promeniti izborni zakoni a po tome politički sistem. Poslanik i odbornik u skupštinama moraju da zastupaju svoju izbornu jedinicu a ne svoju političku partiju. Moramo pronaći i birati najkvalitetnije ljude na svim odgovornim pozicijama u društvu i državi. Sve državne institucije moraju raditi u interesu svih građana, a nikako po nalogu i u interesu bilo koje političke stranke ili grupe ljudi. Moramo stvoriti uslove za političku i pravnu sigurnost za nove ideje, za zdravu konkurenciju ideja, moramo stvoriti uslove za rad, za stvaralaštvo, za biznis.

Ne smemo dozvoliti da kvalitene ljude trošimo na poslove za koje oni nisu kompetentni. Primer našeg grada je tipičan primer pogrešnog kadroviranja. Jedan dobar lekar prof. Perišić postavljen za gradonačelnika i pokazao totalnu nesposobnost i neznanje za tu funkciju a zbog toga grad Niš propada a građani Niša su dovedeni do ivice bede. Znači, moramo na odgovornim mestima postavljati kompetentne ljude iz te oblasti . Moramo nešto naučiti i od komunista posebno iz perioda sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Prof. Nikola Đuknić nikada nije bio član Komunističke partije ali nikome iz te tada jedine i vladajuće partije nije padalo na pamet da ga menja sa mesta direktora Hirurške klinike. Isti prof. Đuknić je kao kvalitetan stručnjak i čovek formirao Medicinski fakultet u Nišu i postavljen od te iste partije za prvog dekana fakuleta. To tada nikome nije smetalo a grad Niš i ceo region je od takvih poteza imao ogromne koristi. Moramo nešto naučiti i od naših sportista koji osvajaju zlatne medalje na svetskim prvenstvima.

Kako sve ovo realizovati?

Ovakve reforme se ne mogu sprovesti preko noći. To je jednostavno proces koji će trajati ali zato taj proces treba započeti juče, već mnogo kasnimo. Šansa se već ukazuje, bliže se lokalni izbori i već na tim izborima treba pokazati zrelost građana Niša, lokalne političke elite i intelektualaca. Valjda je bar sada svima jasno da ovakav sistem uništava sve pozitivno i progresivno, sistem gde političke partije na vlasti vode politiku centralizacije i kontrole svih sfera života i rada u interesu svojih partija, sistem koji vodi u beogradizaciju i propadanju cele Srbije. Takva politika nije u interesu građana Srbije i države Srbije. Takvo nakaradno stanje možemo samo zajeničkim snagama i voljom reformisati i krenuti putem izlaska iz političke i ekonomske krize. Zato za sledeće izbore treba angažovati sve misleće ljude počev od zemljoradnika, preko radnika, omladine, studenata, intelektualaca i političkih partija, napraviti konsenzus sa svim nabrojanim društvenim činiocima i favorizovati najbolje iz svih delatnosti i svih društvenih i političkih struktura. To mora uraditi svaka izborna jedinica, svaka opština i grad Niš. Tako formirana lokalna vlast mora da formira svoju politiku sa svojim društvenim, ekonomskim, kulturnim sadržajem koji će biti u skladu sa potrebama svojih građana u skladu sa zakonima i Ustavom RS. Bez te, pre svega političke decentralizacije, bez slobode u idejama i stvaralaštvu u svim oblastima, bez pravih ljudi na pravom mestu nema napretka. Zato lokalni politički lideri “pamet u glavu”. Ako imate hrabrosti da razmišljate svojom glavom, ako imate snage da se oduprete nalozima vaših političkih centara moći, ako imate volje i viziju boljeg i lepšeg grada, već danas krenite u akciju. Na vama je najveća odgovornost. Siguran sam da takvu ideju neće podržati sve političke stranke ali se mora formirati kritična masa političkih stranaka, udruženja građana i pojedinaca koji će biti okosnica predizborne koalicije koja će svojim kapacitetima i programom biti prihvaćena od građana Niša. Okupite se oko ideje “svi za Niš” ili “za bolji Niš”, pozovite radnike, seljake, studente, intelektualce i zatražite njihovu pomoć, uključite ih u zajedničku borbu za bolje sutra svih građana i uspeh sigurno neće izostati. Zato su sada pred svima nama teški ali izuzetno značajni izazovi i zadaci. Ako ne iskoristimo ovu šansu, sledeća šansa će biti mnogo teža u još težim i kompleksnijim političkim i ekonomskim uslovima.

        = извор: Лоши кадрови неизлечива болест политичких партија  у Србији, Грађанин  

*

СРБИЈИ ЈЕ ПОТРЕБНА ОПОЗИЦИЈА КОЈА ЋЕ СЕ БАВИТИ ПРОБЛЕМИМА НАЈВЕЋЕГ БРОЈА ГРАЂАНА, КОЈА ЋЕ АРТИКУЛИСАТИ ЊИХОВЕ ЗАХТЕВЕ И ЗА ЊИХ НАЋИ РЕШЕЊА, ЈЕДАН ЈЕ ОД ЗАКЉУЧАКА РАЗГОВОРА У ИНЂИЈИ, У ОКВИРУ ПРОСЛАВЕ 25 ГОДИНА НЕДЕЉНИКА "ВРЕМЕ"

Иако су ванредни парламентарни избори у Србији и даље под знаком питања, неке политичке партије су, чини се, кренуле у предизборну кампању. Социјалдемократска странка (СДС) и Либерално демократска партија (ЛДП), односно њихови председници, Борис Тадић и Чедомир Јовановић, озваничили су свој савез десет дана пре настанка овог текста. Како је том приликом речено, заједнички ће "започети политичку акцију удруживања опозиције у Србији, са циљем мотивације огромног броја неопредељених бирача".

Да ли је то опозиција која је потребна Србији и шта је то чиме опозиционе партије треба да се баве, била су нека од питања на која су грађанима Инђије покушали да одговоре новинар дневног листа "Блиц" Никола Томић и новинар и одговорни уредник "Времена" Слободан Георгијев и Филип Шварм. У овом граду је поводом обележавања четврт века овог листа одржана трибина у чијем наслову се нашло питање каква је опозиција потребна Србији. Одговор је од учесника покушала да добије Јована Глигоријевић, помоћница главног уредника овог листа, која је модерирала трибину.

Србији је потребна опозиција која ће се бавити проблемима највећег броја грађана, која ће артикулисати њихове захтеве и за њих наћи решења, један је од закључака једночасовног разговора.

ПОЛИТИКА ЛИДЕРА: Дужност опозиције је да критикује власт, али тренутно на политичкој сцени Србије нема ничег што се нуди као алтернатива, па се и опозиција врло тешко разликује од власти, сматра Филип Шварм. "За просечног бирача нема неке битне разлике између опозиционих партија које седе у скупштини и подржавају политику коју води ова влада. Највећи дио опозиционих партија навикао је да функционише тако да постоји шеф партије, он је тај који доноси одлуке, промишља... Не постоји никаква врста унутарпартијске демократије да би се неке одлуке могле донети и спроводити. Тако функционише и Српска напредна странка (СНС), а проблем је што добар дио опозиционих партија у Србији покушава да глуми СНС. Док год то буде трајало, Србија ће имати проблема са опозицијом."

Додатни проблем у систему са странкама које се ослањају на вође јесте и тај што већинско бирачко тело и очекује лидера, спасиоца који ће својим моћима да решава проблеме у овој земљи, сматра Никола Томић. "Таквог лидера није добило и никада га ни неће добити. Међутим, да би странка победила на изборима, мора да има јаког лидера. То није типично само за Србију, али остали системи уз ту карактеристику имају и институције. Ми немамо институције, немамо ни процедуре и у томе је суштинска разлика. Опозицији у овом тренутку нису потребни лидери јер не може да победи напредњаке."

БЕЗ АЛТЕРНАТИВЕ: Иако сва истраживања показују да је у овом тренутку већински део становништва Србије против актуелне власти, на политичкој сцени нема опозиције која може да артикулише проблеме и захтеве грађана који живе све теже. То је по мишљењу Слободана Георгијева један од највећих проблема на тренутној политичкој сцени. Према његовим речима, када се покажу унутарстраначки проблеми у СНС-у, створиће се место где нека од опозиционих странака може да искористи простор и понуди неку врсту алтернативе. "Владајућа странка нема никакву идеологију и ради по принципу усисивача – прихвата све и говори нам да може много боље од других. То је партија која је покупила туђи програм и почела да маше њиме за потребе спољне политике, а на унутрашњем плану остали су стари радикали, са истом реториком и начином понашања. Потребно је наћи нови глас, нови начин представљања решења за проблеме које људи у Србији имају, а које ова влада не решава."

С тезом да опозиција своју шансу треба да тражи у урушавању СНС-а, сагласан је и Томић. Према његовим речима битан предуслов за јачање опозиције јесте ломљење власти. "Процеси унутар СНС-а ће довести до смањивања њихове хомогености која је у највећој мери лажна. Уверен сам да ће у наредном периоду доћи до слабљења СНС-а и до урушавања те странке, односно покрета. То мора да се деси да би се неке друге ствари догодиле, али треба преживети дотад."

И баш као што, по мишљењу саговорника, опозиција треба да тражи своје место у урушавању актуелне владајуће партије, на урушавању претходног концепта и Александар Вучић је дошао на власт, сматра Шварм. Он као опозицију види Демократску странку (ДС). "То је странка која је лијево од центра и могућност те партије је да иде ка укрупњавању друштвених интереса, ка повезивању са грађанима и заступању стварних страначких интереса. Из тога треба да се роди нова страначка политика. Најважније за ДС је то демократско што има у себи. Она треба да демократизира свој рад. Неће добити сљедеће изборе, али ће се на неким другим изборима и у другим друштвеним ситуацијама појавити као много јача, озбиљнија и као значајнији фактор од овога што је сад. Ако се остане на овом нивоу, долази се до сталног мијешања карата, где се исти људи појављују у различитим странкама. Нама је потребна опозиција са новим квалитетом. Како је ишло досад, више не иде."

Томић, са друге стране, сматра да ДС нема велики потенцијал да уради нешто на следећим изборима, али да коалиција Тадић, Јовановић уз Лигу социјалдемократа Војводине (ЛСВ) Ненада Чанак и Социјалдемократску странку (СДС) Расима Љајића има велики потенцијал да узме више од десет одсто гласова на наредним изборима и да након тога направи хаос на политичкој сцени. Он додаје и да успех овакве коалиције зависи, пре свега, од Александра Вучића и кампање коју буде водио.

Једина опозиција коју Александар Вучић тренутно види су Војислав Шешељ и оно што би могло да се окупи око председника Томислава Николића, сматра Георгијев. "За премијера ДС није опозиција, већ су то ‘лопови, криминалци, организована криминална група која Србију пљачка од 2000. године’ – тако нам их власт представља и то је један од великих проблема који ова странка не може сама да реши. Вучић је искључио читав део друштва тако што је рекао да су то "организоване криминалне групе". Он је са највишег места послао јасну поруку. Друштво са тим мора да се избори. Одговорност грађана и медија је да се боре за нормалан политички амбијент који у Србији не постоји."

ИНТЕРЕС ГРАЂАНА: Србији је потребна опозиција која ће се борити за грађане и решавање њихових проблема, сложили су се саговорници. Према речима Филипа Шварма, то би требало да буде странка леве оријентације која је у складу са трендовима ка Европи. "То се не може наметнути одозго, већ се мора започети рад да те идеје дођу одоздо, да се артикулирају и да се са њима изађе. То су промене правила игре. Када се те промене догоде, ни СНС неће моћи да игра овако као сада. Док се то не деси, политичке рубрике у новинама бавиће се тиме ко је шта рекао, а неће се бавити суштином. Постоји велики дио становништва који све теже живи и саставља крај са крајем. За те људе нема мијеста у данашњем друштву, они су маргинализирани. Без укључивања тих људи, не видим да ће се Србија развијати у добром правцу. Она партија која успје да артикулише све то, имаће будућност."

У српском политичком амбијенту данас нема дијалога, а најопасније је што се то узима као нормално, сматра Георгијев. "Овде сви лоше живе, све се урушава. Живот је овде највећа опозиција, ко га буде артикулисао, можда ће бити у могућности да пружи неку врсту отпора. Посао медија и грађана је да притискају Владу и да од ње траже све што могу да добију. Када би из медијске сфере притисак био јачи, када би се постављала питања, када би се управљало јавним простором на бољи начин, све би другачије изгледало. У том амбијенту, врло лако би ојачала нека друга политичка опција. Ми треба да се бавимо тиме шта власт ради, да ли добро ради, да ли испуњава нешто. То је наш посао. Медији и грађани имају своју одговорност и морају да траже од Владе да спроводи добру политику. То је политика која земљу помера у добром правцу и чини живот бољим у овој држави."

За опозицију грађани сами морају да се изборе, да се побуне, сматра Шварм и закључује да опозиција мора да крене од потреба грађана и да заступа интересе свих, а док год то буде на нивоу лидера, ситуација се неће променити.

   Извор: Катарина Стевановић: Живот је праваопозиција, Време