УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

четвртак, 11. јун 2015.

Ко је, у ствари, на потезу? Држава - кажете?

У последњим очајничким покушајима да се београдска "Просвета" спасе дефинитивног нестајања са издавачке сцене, директор ове куће Драган Миленковић покренуо је предстечајни поступак пред Привредним судом у Београду. Рачун куће, који је блокиран већ пет дана, уколико се у овај процес уђе, биће одмрзнут. Тиме би се дала шанса да се до 1. јула уђе у Унапред припремљени програм реорганизације (УППР), што би издавачком предузећу, које је већ прошло једну наопаку и поништену приватизацију, дало нову шансу.
 Унутрашњост књижаре "Геца Кон"
Унутрашњост књижаре "Геца Кон"
Према понуђеном програму, који би суд требало да усвоји, кућа би могла у наредне две до три године да врати дугове. Укупна потраживања су 160 милиона, од којих 120 "Просвета" дугује држави, па ће о њеној судбини држава и одлучити.
Због овако драматичне ситуације свој глас за спас "Просвете" дала је и српска дијаспора. У Паризу је, на позив др Симе Мраовића, основан Иницијативни одбор за спас издавачке куће старе више од 70 година. Угледни интелектуалци из разних крајева света упутили су апел председнику Владе, министарствима просвете и привреде, као и српској јавности. Међу десетак доктора наука и професора, један од потписника је и психолог Мила Алечковић, која за "Новости" каже:
- Наш Иницијативни одбор сада броји десетак истакнутих личности, а ускоро ће добити по једног заступника и из сваке земље Европе. Можемо да кажемо да је одазив за ову акцију изванредан, јер су Срби од Канаде па све до Русије реаговали позитивно, што показује изузетно велику свест Срба у расејању о општем добру српске културе. Управо нам се придружило и Удружење књижевника Срба из Торонта.
Њихове даље акције зависиће искључиво од реаговања Владе, као и од поступака Агенције за приватизацију:
- На потезу је српска власт - изричита је Мила Алечковић. - Средства у српском расејању не недостају и ако ми одлучимо да са њима уђемо у игру око "Просвете", у томе ћемо бити сложни. Процену још нисмо донели, али сада алармирамо српску јавност да се не игра вредностима и да све културне просторе не може да претвори у парфимерије. Сматрамо да је недопустиво да "Просвета" нестане, и ова акција ће свакако мобилисати све наше писце и све наше ствараоце у расејању. Можда је то знак да се образована српска дијаспора после дуге умртвљености поново сложно буди када су у питању интереси нашег наслеђа и проверене вредности.
ЋУТЕ И УДРУЖЕЊА

Помало зачуђује мук који влада на српској књижевној сцени поводом завршног чина "Просветине" драме. Изузев академика Драгослава Михаиловића, до сада се није огласило ниједно од два удружења писаца, као ниједно од два удружења издавача. Иако су и једни и други основани да штите не само сопствене интересе, већ и судбину књиге и издаваштва. Није се огласио ниједан од бивших дугогодишњих уредника "Просвете", а ћуте и писци којима је "Просвета" објављивала дела.
За спас „Просвете” на потезу је држава | Култура | Novosti.rs
     видети и: Иницијативни одбор

1 коментар:

Miroslav Lukić је рекао...

Зашто удружења, бивши уредници, и писци, чија је дела "Просвета" штампала - ћуте? Сигурно да постоји више разлога. Међутим, не доводећи у сумњу иницијативу појединих нашох људи у иностранству, све их треба подсетити и на то, да су, барем међу српским издавачима, у минулим деценијама, "Просвета" и "Нолит" били врло фаворизовани издавачи.
Зна се шта је то значило. Али, на другој страни, колико се српска држава, сналазила, у несрећним транзиционим годинама, када аје реч о издавачким кућама? Зар је све требало пустити у воду и претворити пословне просторе издаавача у нешто друго и треће?
"Просвету" је држава требало да сачува под старим именом ГЕЦЕ КОНА, али, али...

Популарни постови

ИЗ СЕНКЕ